Tako to ide kad vam rekonstrukcije mostova i ostalih objekata od nacionalnog značaja rade tašna/mašna firme.
Preporuke:
18
3
3
utorak, 14 avgust 2018 17:02
olosh
Ala su ga rekonstruisali!
Po EU standardima.
Preporuke:
16
4
4
utorak, 14 avgust 2018 20:53
Gospodar Zarin
Jezivo...
Problem sa Italijom je što su kapitalni infrastrukturni projekti građeni pre II sv. rata.
Nakon toga se nije mnogo gradilo, a sve što je sagrađeno, otišlo je u ruke privatnika.
To je presudno, jer se tajkuni ne bave ozbiljnim rekonstrukcijama&reparacijama. Očigledno je sve površno obnovljeno iako se znalo da se u to vreme koristio pesak iz mora, koji vremenom pojede sve živo, zato je i izbačen iz građevinske industrije.
A pošto im je ekonomija loša i postaje sve gora, teško da će nekih velikih projekata uopšte i biti, pa je to razlog više da obnove ono što imaju i izbegnu ovakve košmarne scene.
Preporuke:
8
5
5
utorak, 14 avgust 2018 22:05
penzioner Cviko
@ Gospodar Zarin,
Ja sam pročitao da je most sagrađen 1962 g. Morski pesak je tada bio čist spram današnjeg u kojem ima raznih hemijskih jedinjenja koja su sastavni deo "domaće hemije". (Pokušajte saznati koliko se miliona tona "domaće hemije" proda u zemljama Mediterana a posle upotrebe izlije u more). Tačno je da privatnik gleda lični interes a ne državni ili širi društveni interes. Npr. Hrvati su privatizovali "Vode Hrvatske", da bi posle godinu dana iste vratili u državne ruke. U V. Britaniji, privatne firme su uredno čistile račune firme "Vode Britanije" (zovu se tako nekako) ali su zato kanali za odvodnjavanje bili zatrpani, posledica, poplave posle velikih kiša. Ali da se vratimo stradalom mostu. Po informacijama, most se srušio zbog udara groma. Na mostu je bilo el. energije. Šta se desilo? Uzemljenje? Statički elektricitet? Mislim da ipak treba sačekati stručno mišljenje.
Preporuke:
5
5
6
utorak, 14 avgust 2018 23:27
Gospodar Zarin
@penzioner Cviko
- odakle ti potreba da komentarišeš građevinsku industriju o kojoj očigledno nemaš pojma!?
Lupaš kako je tada morski pesak "bio čistiji"???
Šefe, ne radi se o "čistoći morskog peska" nego o morskoj soli, tačnije HLORU KOJI POJEDE SVAKI MATERIJAL OD ARMATURE DO BETONA!
Upravo zato je morski pesak izbačen iz građevinske industrije! Nije ovo prvi slučaj da je konstrukcija pojedena. Kada se renovira, onda se renovira veliki deo konstrukcije, a ne parcijalni delovi.
Da nisu štedeli na konstrukciji i da nisu koristili pesak iz mora, ovakav košmar se nikad ne bi desio.
Ubuduće se prvo informiši pre nego što kreneš da mi vređaš inteligenciju svojim nebulozama.
Preporuke:
5
3
7
utorak, 14 avgust 2018 23:40
penzioner Cviko
@ Gospodar Zarin,
Da dopunim, prethodni tekst. Naišao sa na neke podatke: u Mediteran, izlije se svake godine oko 120.000 tona mineralnih ulja, 12.000 tona fenola, 60.000 tona deterdženta, oko 100 tona žive, 3.800 tona olova, 2.400 tona hroma, 21.000 tona cinka, 320.000 tona fosfora, itd. Pomonožimo ovo sa nekim brojem godina. Pored ovog imamo i razna druga hemijska jedinjenja. Da li u pesku za građevinarstvo ima sastojaka koji NAGRIZAJU, SLABE VEZIVNU MOĆ CEMENTA? Da, sigurno da slabi. (Cement je ljuska oko svakog zrnca peska i tako sa vodom povezuje čist pesak). Mislim da jedan Institut u Monaku prati zagađivanje Mediterana. O plodovima mora da se i ne priča. SVE NAM JE ZAGAĐENO.
Preporuke:
4
4
8
sreda, 15 avgust 2018 11:19
penzioner Cviko
@ Gospodar Zarin,
Gospodine "Gosopodaru", do nedavno u svojoj biblioteci držao sam knjigu pod naslovom "Kako napraviti dobar beton", štampana 1947 g. Poklonio sam je mom sinu, građevinskom inžinjeru. Po vama, sve zgrade u Hrvatskoj danas, primorski deo, trebalo bi da budu ruševine. Koliko znam nisu se srušile. A da li su pesak "dunavac", "moravac" čisti? Zašto se u pravljenju betonske smese izbegava upotreba hlorisane vode? Ili šta sadrže razni dodaci za beton (pri tom mislim na hlor u mešavini betona, itd.)?
.jpg)
Po EU standardima.
Problem sa Italijom je što su kapitalni infrastrukturni projekti građeni pre II sv. rata.
Nakon toga se nije mnogo gradilo, a sve što je sagrađeno, otišlo je u ruke privatnika.
To je presudno, jer se tajkuni ne bave ozbiljnim rekonstrukcijama&reparacijama. Očigledno je sve površno obnovljeno iako se znalo da se u to vreme koristio pesak iz mora, koji vremenom pojede sve živo, zato je i izbačen iz građevinske industrije.
A pošto im je ekonomija loša i postaje sve gora, teško da će nekih velikih projekata uopšte i biti, pa je to razlog više da obnove ono što imaju i izbegnu ovakve košmarne scene.
Ja sam pročitao da je most sagrađen 1962 g. Morski pesak je tada bio čist spram današnjeg u kojem ima raznih hemijskih jedinjenja koja su sastavni deo "domaće hemije". (Pokušajte saznati koliko se miliona tona "domaće hemije" proda u zemljama Mediterana a posle upotrebe izlije u more). Tačno je da privatnik gleda lični interes a ne državni ili širi društveni interes. Npr. Hrvati su privatizovali "Vode Hrvatske", da bi posle godinu dana iste vratili u državne ruke. U V. Britaniji, privatne firme su uredno čistile račune firme "Vode Britanije" (zovu se tako nekako) ali su zato kanali za odvodnjavanje bili zatrpani, posledica, poplave posle velikih kiša. Ali da se vratimo stradalom mostu. Po informacijama, most se srušio zbog udara groma. Na mostu je bilo el. energije. Šta se desilo? Uzemljenje? Statički elektricitet? Mislim da ipak treba sačekati stručno mišljenje.
- odakle ti potreba da komentarišeš građevinsku industriju o kojoj očigledno nemaš pojma!?
Lupaš kako je tada morski pesak "bio čistiji"???
Šefe, ne radi se o "čistoći morskog peska" nego o morskoj soli, tačnije HLORU KOJI POJEDE SVAKI MATERIJAL OD ARMATURE DO BETONA!
Upravo zato je morski pesak izbačen iz građevinske industrije!
Nije ovo prvi slučaj da je konstrukcija pojedena. Kada se renovira, onda se renovira veliki deo konstrukcije, a ne parcijalni delovi.
Da nisu štedeli na konstrukciji i da nisu koristili pesak iz mora, ovakav košmar se nikad ne bi desio.
Ubuduće se prvo informiši pre nego što kreneš da mi vređaš inteligenciju svojim nebulozama.
Da dopunim, prethodni tekst. Naišao sa na neke podatke: u Mediteran, izlije se svake godine oko 120.000 tona mineralnih ulja, 12.000 tona fenola, 60.000 tona deterdženta, oko 100 tona žive, 3.800 tona olova, 2.400 tona hroma, 21.000 tona cinka, 320.000 tona fosfora, itd. Pomonožimo ovo sa nekim brojem godina. Pored ovog imamo i razna druga hemijska jedinjenja. Da li u pesku za građevinarstvo ima sastojaka koji NAGRIZAJU, SLABE VEZIVNU MOĆ CEMENTA? Da, sigurno da slabi. (Cement je ljuska oko svakog zrnca peska i tako sa vodom povezuje čist pesak). Mislim da jedan Institut u Monaku prati zagađivanje Mediterana. O plodovima mora da se i ne priča. SVE NAM JE ZAGAĐENO.
Gospodine "Gosopodaru", do nedavno u svojoj biblioteci držao sam knjigu pod naslovom "Kako napraviti dobar beton", štampana 1947 g. Poklonio sam je mom sinu, građevinskom inžinjeru. Po vama, sve zgrade u Hrvatskoj danas, primorski deo, trebalo bi da budu ruševine. Koliko znam nisu se srušile. A da li su pesak "dunavac", "moravac" čisti? Zašto se u pravljenju betonske smese izbegava upotreba hlorisane vode? Ili šta sadrže razni dodaci za beton (pri tom mislim na hlor u mešavini betona, itd.)?